О књизи: 2015 / У драми Емила Брагинског, на први поглед, нема много забаве - после много година заједничког живота, породица Антошин доживљава кризу која прети коначним прекидом. Међутим, радња, богата иронијом и комичним ситуацијама, има лагани дах. Почевши од чињенице да, одлазећи за младог љубавника, жена одмах, из ведра неба, пажљиво упознаје своју пријатељицу Ларису са својим мужем - као најприкладнију замену по њеном мишљењу. Добро избрушени, елегантни дијалози - избори између збуњеног Антошина и Ларисе, која га опседа - чине главну одлику стила суптилног психолога Брагинског. Будући да је у тешкој фази свог живота (Антошин болно доживљава раскид са вољеном женом, Лариса безуспешно покушава да пронађе новог оца за свог сина), сваки од јунака, ипак, изгледа као да лебди изнад стварности у свом романтичном фантазије. Управо ће та њихова заједничка особина – њихова бујна машта – неприметно и постепено зближавати јунаке и гурнути их у загрљај. Одрасле које узлете, као што је Шагал, добијају деца изнад њихових година. Прагматична ћерка Антошиних, студент Жења, и њен дечко, заљубљеник у јогу, као мудри старији, мирно гледају своје зафркане родитеље (што такође даје комичан ефекат) и прихватају их онаквима какви јесу. Комична компонента се надмеће са лирском линијом: у акцију с времена на време упадне Антошинова хаотична жена, варијација архетипа супруга-мајка, која носи исто име као у уџбенику Маргарита Хоботова, која је тоталитарно доминирала својим бившим мужем у филму. „Покровски капије“. Емил Брагински у својим делима ненаметљиво, латентно проповеда праве вредности, позивајући читаоце да цене оне који су им блиски и да не изгубе смисао свог постојања у потрази за илузорним задовољствима..